Са часа веронауке

Ученици 5. разреда писали су састав на тему: "Опроштај"

 

 

 

 

 

 

 Опроштај

Ја волим своју породицу, али понекад ми је тешко да им опростим. Мој брат ме често нервира. Ево једног примера:

Седим поред кревета. Мој брат шутне лопту, она удари у чашу и чаша се полупа. Мој брат каже родитељима  да сам то ја урадио и због тога добијем батине.

После неколико дана, брат ме моли за опроштај. Ја нећу ни да чујем, а он плачући оде у своју собу. Не могу да издржим. После краћег времена, одлазим до њега, опростим му. Његов осмех ми све говори.

Ово се често дешава у односима између брата и мене. Ипак, никад ми не буде жао што смо се помирили. Схватио сам да је потребно да праштам другима, као што Бог љубави опрашта мени.                                                                                                                                        

                                                                 Алекса Завиша V₆                                                

Да ли вреди праштати...

Лако ми је да опростим члановима своје породице, али неком другом баш и није.

Дечак из нашег разреда, упорно нас, осталу децу, вређа. Када то кажемо разредном старешини, он негира да је то урадио.

Без обзира на то, ја му увек помогнем. Због тога се осећам лепо. Али, кад он понови свој несташлук, будем врло бесан и пожелим да му напакостим. Ипак, хвала Богу за то немам снаге, па му поново опростим.  И тако изнова и изнова, ...

Пре неког времена, престао је да се свађа са нама. Сви се лепо дружимо и слажемо. Мислим да је схватио да љубав и доброта увек побеђују. Схватио је да је љубав  праштање. То сам схватио и ја.

                                                                                                                                             Ђорђе Брзак V₆         

Када је лако да опростим

 

Мој брат ме често љути. Тада будем веома љут и не желим да му опростим. Убрзо после, ја се покајем и молим га за опроштај, али он не жели ни да чује.

Обично, после неколико дана, он жели да се помиримо. Тада се ја сетим колико сам био тужан, када он није желео да ми опрости и не двоумим се. Опростим му да не би био тужан као што сам то ја био.

После тога наша заједничка игра буде препуна радости и среће.

                                                                                      Огњен Маравић V6